Prijava za fiskalizaciju ide elektronskim putem Poreskoj upravi, pre početka korišćenja elektronskog fiskalnog uređaja, i podnosi se odvojeno za svaki poslovni prostor i poslovnu prostoriju (član 9). Prijavljuje se prostor, a ne firma i ne uređaj; ko prodaje preko interneta prijavljuje sedište (član 3). Zauzvrat Poreska uprava generiše jedinstvenu oznaku poslovnog prostora i poslovne prostorije, koja se posle koristi u tom uređaju. Postupak zato ima dva smera: tvoju obavezu da dostaviš podatke i obavezu Poreske uprave da ti vrati oznaku.

Šta se tačno prijavljuje za fiskalizaciju?

Predmet prijave je prostor: poslovni prostor i poslovna prostorija u kojoj će obveznik fiskalizacije koristiti elektronski fiskalni uređaj (član 9 Zakona o fiskalizaciji). Nije firma koju si registrovao i nije kasa koju si kupio. Jedna reč iz tog člana odlučuje koliko prijava podnosiš: odvojeno.

Ako prodaješ sa sajta, iz Instagram profila ili iz stana, prostor koji se prijavljuje je sedište. Sedište onoga ko na malo prodaje preko interneta, daljinskom trgovinom, član 3 računa kao maloprodajni objekat, pa i ono ulazi u prijavu po članu 9. Ovaj tekst pretpostavlja da si obveznik; da li si obveznik fiskalizacije po članu 4 rešava se posebno.

Kada se podnosi prijava za fiskalizaciju?

Rokovi e-fiskalizacije oko prijave stoje u jednom članu, a prvi je i najvažniji: prijava za fiskalizaciju se podnosi pre početka korišćenja elektronskog fiskalnog uređaja za izdavanje fiskalnih računa (član 9). Taj rok je događaj, ne datum u kalendaru, i ne meri se danima od registracije firme.

Od tri roka fiskalizacije za prostor samo prvi važi pri pokretanju; druga dva se pokreću kad se prijavljeni podaci promene:

Oznaka koju Poreska uprava generiše „koristi se u elektronskom fiskalnom uređaju", a isti član traži da podaci o prostoru stignu pre prve upotrebe tog uređaja. Prijava zato stoji ispred prvog fiskalnog računa, nikako iza njega. Zasebno pitanje je u kom trenutku porudžbina dobija fiskalni račun, raspisano u stubu klastera.

Šta je jedinstvena oznaka poslovnog prostora i kad je dobijaš?

Posle prijema podataka Poreska uprava je dužna da generiše jedinstvenu oznaku poslovnog prostora i poslovne prostorije, a ta oznaka se koristi u elektronskom fiskalnom uređaju (član 9). Oznaku dakle dobijaš. Ne biraš je i ne izmišljaš.

Tabela broji prostore i prostorije, ne kanale prodaje. Prodavac koji ima i sajt i radnju nema dve oznake zato što prodaje na dva načina, nego zato što uređaj koristi na dve adrese. Ako su sedište i radnja na istoj adresi, koliko je to prostora i prostorija potvrdi sa knjigovođom.

Oznaka ide u uređaj, a uređaj mora biti onaj kome je izdavanje računa dozvoljeno. Koji ESIR sme da izdaje račune je druga odluka.

Šta kad se podaci promene: 24 sata pre ili 24 sata posle?

Izmenu prijavljenih podataka o poslovnom prostoru dostavljaš najkasnije 24 sata pre nastanka promene (član 9). Izuzetak obrće smer: ako promena nastaje usled okolnosti koje ne zavise od volje obveznika fiskalizacije, rok je najkasnije 24 sata pošto je promena nastala. Član 9 time daje dva roka: jedan pre promene, jedan posle nje. Uputstva koja navode samo onaj posle pokrivaju izuzetak, ne pravilo.

Kriterijum nije vrsta promene nego volja. Promenu koju si sam pokrenuo znaš unapred, pa je i rok unapred: selidbu koju si zakazao javljaš pre nego što se dogodi. Promena koju nisi pokrenuo ne može se javiti unapred, pa rok ide unazad. U koju grupu pada tvoj slučaj potvrdi sa knjigovođom: zakon daje kriterijum, ne spisak.

Promašen rok ima cenu. Za neprijavljen poslovni prostor i za promene javljene mimo propisanog roka član 17 propisuje fiksnu kaznu: 200.000 RSD za pravno lice, 100.000 RSD za preduzetnika i 30.000 RSD za odgovorno lice u pravnom licu.

Kako se prijaviti za fiskalnu kasu i šta zakon o tome ne propisuje?

Kasa se ne prijavljuje. Prijavljuje se prostor u kom će raditi, i to elektronskim putem Poreskoj upravi (član 9). Isto se traži i kao prijava za e-fiskalizaciju, ili kao prijava za ono što se u praksi zove nova fiskalizacija; reč je o istom članu i istoj radnji.

Ime koje se pri tom najčešće kuca u pretragu nije tačno: zahtev za fiskalizaciju. Član 9 zahtev ne poznaje. On jednu obavezu postavlja naspram druge: obveznik je dužan da dostavi podatke, a Poreska uprava je posle prijema tih podataka dužna da generiše oznaku. Nema odobravanja i nema rešenja koje može da ispadne negativno. Dostavio si podatke, oznaka ti pripada.

Ono što zakon ne propisuje su naziv obrasca i ekrani kroz koje ti podaci putuju. Njih postavlja Poreska uprava. Na dan 7.11.2026. prijava se zove PGJO, puno ime Prijava za generisanje poslovnog prostora, i podnosi se elektronskim putem preko portala Poreske uprave. Korisničko uputstvo stoji među korisničkim uputstvima za e-fiskalizaciju.

Taj naziv proveri na dan kad ti treba. Uputstvo zatečeno na forumu opisuje ekran kakav je bio tada. Obaveza iz člana 9 se ne menja, raspored ekrana može.

Šta prijava nije: gde se postupak fiskalizacije nastavlja

Prijava poslovnog prostora je jedan korak u postupku fiskalizacije, a ne ceo postupak. Zakon fiksira dve tačke redosleda, ne osam koraka. Prijava za fiskalizaciju ide pre prve upotrebe uređaja, a oznaka dolazi posle prijema podataka. Šta se radi između i u kom tempu, zakon ne propisuje. Svaka čeklista od osam koraka je zato nečija pretpostavka.

Tri stvari koje prijava ne radi:

1. Ne zamenjuje izbor ESIR-a. Oznaka iz člana 9 se koristi u uređaju, a koji element sme da radi odlučuje registar odobrenih elemenata (član 6, stav 2).
2. Ne obavezuje nijednog ponuđača prema tebi. Ugovor sa ponuđačem i obaveza prema Poreskoj upravi su dve stvari; nijedna ne zamenjuje drugu.
3. Ne menja ništa u trenutku izdavanja računa. U trenutku prometa na malo, uključujući primljeni avans, izdaje se fiskalni račun (član 6, stav 1), a dan prijave na to ne utiče.

Kad podaci stignu i oznaka se vrati, uslov iz člana 9 je ispunjen.

Kako fiskalizacija izgleda posle prijave u Shoptimaxu

Prijava je jednokratan posao. Ono što počinje posle nje ponavlja se uz svaku porudžbinu.

Kad prijava prođe i oznaka stigne, dalje se sve fiskalizuje automatski, bez tvog unosa. Iz porudžbine prvo izlazi predračun, štampa se odmah, a može i na mejl. Fiskalni račun ide kad od kurirske službe stigne signal da je isporučeno. Kod povrata sistem sam defiskalizuje, odnosno refundira. Uređaj ti za to ne treba, nema kutije na pultu.

Jedno ostaje tvoj potez: prijava prostora i oznaka koja iz nje izlazi. Pred Poreskom upravom i dalje stojiš ti, ne mi. Nije ni ESIR, pa fiskalni deo radi pod Fiscommovim ili Minimaxovim odobrenjem, preko njihovih API-ja.

Dva slučaja u kojima ovo nema šta da radi. Ako prodaješ isključivo pravnim licima, nemaš šta da fiskalizuješ: za taj promet ide faktura (član 3, stav 3). Ako ti dan prođe za pultom, pred redom kupaca, treba ti kasa, a nju ovde ne nudimo.

Kako posle prijave fiskalizacija ide sama najlakše se vidi na porudžbini iz tvoje prodavnice.

Pošalji nam koliko paketa šalješ mesečno i dobijaš ponudu poštarine.