Obveznik fiskalizacije je svako ko plaća porez na prihode od samostalne delatnosti ili porez na dobit i prodaje robu ili usluge fizičkim licima (član 4). Način plaćanja, veličina firme i kanal prodaje (radnja, sajt, Instagram) ne menjaju ništa; van obaveze su promet firmama (član 3, stav 3) i delatnosti koje Vlada uredbom izuzme (član 4, stav 3). To su obveznici fiskalizacije u 2026. Ko je obveznik fiskalizacije u tvom slučaju pokazuje tabela ispod, pa odgovor za online prodaju, paušalce i preduzetnike, koraci i rokovi za novog obveznika i kazne.

Ko je obveznik fiskalizacije po zakonu?

Ko su obveznici fiskalizacije, kaže član 4 u jednoj rečenici: to je svaki obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti i poreza na dobit koji vrši promet na malo. Tri uslova iz te rečenice moraju da važe istovremeno.

1. Status. Obveznik fiskalizacije je onaj ko plaća porez na prihode od samostalne delatnosti ili porez na dobit (član 4 Zakona o fiskalizaciji). Prevedeno: preduzetnik ili firma. Fizičko lice bez registrovane delatnosti u toj rečenici nije pomenuto.
2. Radnja. Promet na malo, a to je svaki promet dobara i usluga fizičkim licima, uključujući primljeni avans (član 3). Maloprodajni objekat je i sedište onoga ko prodaje preko interneta (član 3), pa je obveznik fiskalizacije i onaj bez ijednog kvadrata lokala.
3. Bilo koji način plaćanja. Gotovina, kartica, instant transfer, ček ili drugi bezgotovinski način: evidentira se svaki pojedinačni promet (član 4). Iz „svaki pojedinačni" sledi da donjeg praga nema. Ne postoji broj računa ni iznos ispod kog obaveza fiskalizacije ne važi.

Šta nije uslov: veličina firme, broj računa mesečno, kanal prodaje. „Malo prodajem" nije kategorija koju poznaje fiskalizacija. Član 4 postavlja tri uslova iznad i nijedan drugi. Izlaza iz obaveze su dva, oba u sledećoj sekciji: promet firmama van maloprodajnog objekta (član 3, stav 3) i delatnost izuzeta uredbom (član 4, stav 3).

Pravila su iz prečišćenog teksta zakona koji važi u 2026 (Sl. glasnik RS 153/2020, 96/2021, 138/2022 i 80/2026). Poslednja izmena je iz avgusta 2026 i proširila je krug onih koji ne moraju da drže lokalni uređaj.

Ko je izuzet od fiskalizacije?

Izuzeci od fiskalizacije stoje na dva osnova, ma koliko delatnosti uredba nabrojala: promet pravnim licima i preduzetnicima van maloprodajnog objekta (član 3, stav 3) i delatnosti koje Vlada odredi uredbom (član 4, stav 3). Tabela oba prevodi u situacije u kojima se prepoznaješ; u poslednjem redu su delatnosti izuzete od fiskalizacije uredbom.

Veleprodaja i fiskalizacija se ne sreću: promet pravnom licu ili preduzetniku van maloprodajnog objekta nije promet na malo (član 3, stav 3), pa takav kupac dobija fakturu, ne fiskalni račun. Računi izdati pravnim licima idu u sistem e-faktura (član 10a). Ko je izuzet od fiskalizacije po ovom osnovu, izuzet je samo za taj deo prometa. Mešovita prodaja: obaveza pokriva prodaju ljudima i ne gasi se zbog faktura firmama.

Drugi izlaz je uredba. Vlada njome određuje delatnosti izuzete od obaveze (član 4, stav 3), a spisak se menja. Proveri kod knjigovođe da li je tvoja delatnost i danas na spisku pre nego što zaključiš da za nju fiskalizacija ne važi. Ko je oslobođen po uredbi, oslobođen je dok tamo stoji; izmena uredbe menja odgovor bez ikakve promene u tvom poslu.

Prodaja putem interneta i fiskalizacija: šta važi za online prodaju?

Fiskalizacija: online prodaja fizičkim licima je promet na malo kao i prodaja preko pulta (član 3). Dve rečenice zakona rešavaju svaki online slučaj. Prva: sedište obveznika koji promet na malo obavlja preko interneta putem daljinske trgovine je maloprodajni objekat (član 3). Sajt, Instagram profil ili porudžbine u DM su isti promet i obveznik si od prve porudžbine. Druga: ko prodaje isključivo preko interneta, ne mora u poslovnom prostoru da drži lokalni uređaj i sme da radi samo sa V-PFR-om (član 6, stav 4). Onlajn fiskalizacija zato ne znači kasu na stolu.

Način plaćanja ne menja obavezu (član 4). Pouzeće, kartica, uplata na račun: obaveza je ista kod sva tri, razlikuje se samo trenutak kad nastaje račun. Taj tok, način po način, stoji u vodiču fiskalizacija za web shop, korak po korak, a šta se dešava sa novcem kad kupac plati na vratima, u tekstu naplata pouzećem od kurira do isplate.

Dropshipping ne menja odgovor. Zakon gleda dva kriterijuma, tvoj status i promet na malo fizičkom licu (član 3 i 4); ko fizički pakuje i šalje paket nije među njima. Prodavac fizičkom licu si ti. Koji papiri trebaju za dropshipping u Srbiji, uključujući ovaj, opisano je posebno.

Fiskalizacija za paušalce i preduzetnike: ko od njih mora?

Fiskalizacija za preduzetnike ne zavisi od toga kako plaćaš porez, nego kome prodaješ. Član 4 ne pominje način oporezivanja, veličinu ni broj računa; uz status, jedini kriterijum je promet na malo. Preduzetnik koji prodaje fizičkim licima je obveznik po istom članu kao i DOO.

Da zakon preduzetnika izričito računa kao obveznika, najbolje se vidi tamo gde ga niko ne čita: u kaznenim odredbama. One za preduzetnika imaju posebnu kolonu: 50.000 do 500.000 RSD za neevidentiran promet (član 15), 150.000 RSD fiksno za propuste sa bezbednosnim elementom (član 16), 100.000 RSD fiksno za neprijavljen poslovni prostor (član 17). Fiskalizacija preduzetnika zato nije siva zona: zakon ne piše kaznu za onoga koga ne smatra obveznikom.

Isto pitanje postavljaju i paušalci. Fiskalizacija ne razlikuje paušal od knjiga: paušal je način na koji plaćaš porez, a obaveza fiskalizacije se vezuje za to kome prodaješ (član 4). Zakon ne sadrži izuzetak ni po veličini prometa ni po obliku poreza. Paušalac zato pitanje „jesam li obveznik fiskalizacije" rešava kao svi ostali: gleda da li ima promet na malo, red po red iz tabele.

Tri pitanja koja knjigovođa prosleđuje klijentu umesto objašnjenja:

1. Prodaješ li fizičkim licima, bar deo prometa?
2. Je li tvoja delatnost na spisku uredbe o izuzecima?
3. Prodaješ li isključivo preko interneta? Ako da: obveznik si, ali bez kase (član 6, stav 4).

Ako je odgovor na prvo „da", a na drugo „ne", obveznik si. Ostalo je izbor opreme, ne pitanje obaveze. Granica koja štedi vreme: preduzetnik koji radi isključivo za firme i izdaje fakture nije obveznik za taj promet (član 3, stav 3). O limitima paušala, doprinosima i izboru paušal ili DOO ovde ni reči; to je zasebna tema.

Novi obveznici fiskalizacije: šta sad i u kom roku?

Elektronska fiskalizacija za novog obveznika je pet odluka, u ovom redosledu. Sve zajedno je po zakonu jedan elektronski fiskalni uređaj: procesor fiskalnih računa, jedan ili više ESIR-a i bezbednosni element (član 2). Delove biraš ti, redosled je zadat.

1. Prijavi poslovni prostor. Za online prodaju to je sedište (član 3). Svaka promena podataka o prostoru prijavljuje se u roku od 24 sata (član 17).

2. Izaberi ESIR sa registra. Samo sertifikovani ESIR sme da izdaje račune, a „sertifikovan" znači upisan u registar odobrenih elemenata, jedini spisak koji priznaje fiskalizacija. Poreska uprava taj registar vodi po članu 6, stav 2. Posebno smo opisali kako se proverava da li je ESIR na registru Poreske uprave.

3. Odluči o procesoru. Procesor fiskalnih računa ima dve varijante: lokalni PFR ili V-PFR u sistemu Poreske uprave, isključivo uz stalnu internet vezu (član 6, stav 3). Ko prodaje isključivo preko interneta ne drži lokalni uređaj i sme samo V-PFR (član 6, stav 4).

4. Bezbednosni element. Sertifikat obveznika kojim procesor fiskalnih računa potpisuje svaki račun (član 2). Bez njega nema potpisa, pa ni računa; propusti se kažnjavaju po članu 16.

5. Prvi račun. Izdaje se u trenutku prometa ili primljenog avansa (član 6, stav 1). Kupcu koji je pravno lice račun ide u sistem e-faktura (član 10a).

Kad kreneš, tri roka ti nameće fiskalizacija. Rokovi su u zakonu, ne u ugovoru sa ponuđačem:

Rok za početak posle registracije firme ovde ne stoji. Zakon je i bez njega jasan: već prvi promet fizičkom licu traži račun u trenutku prometa (član 6, stav 1).

Kazne za neizdavanje fiskalnog računa: koliko košta pogrešna procena?

Kazna ne pita da li si znao da si obveznik. Kaznene odredbe nabrajaju radnje, ne namere. Tri cifre važe za preduzetnika, jer je on čitalac ovog teksta:

• Neevidentiran promet, nefiskalizovan račun ili račun izdat mimo odobrenog uređaja: 50.000 do 500.000 RSD (član 15). Pravno lice za isto plaća 300.000 do 2.000.000 RSD.
• Neprijavljen poslovni prostor: 100.000 RSD fiksno (član 17). Za onoga ko „prodaje iz stana" sedište je poslovni prostor (član 3), pa se i ono prijavljuje.
• Zabrana delatnosti zbog neevidentiranja: 15 dana prvi put, 90 dana drugi, godinu dana treći put u periodu od 24 meseca (član 12). Za online prodaju je to najteža od tri mere: zatvoren shop ne zarađuje ništa.

Puna tabela kazni, sa kolonom za pravno lice, stoji u vodiču za web shop; ovde su samo cifre kojima preduzetnik meri sopstveni rizik.

Fiskalizacija bez glavobolje: kako novi obveznik kreće sa Shoptimaxom

Novi obveznik koji prodaje online ne mora da korake 2 do 5 iz redosleda iznad ručno sklapa oko svake porudžbine. Shoptimax nije ESIR i ne zamenjuje ga: račun i dalje izlazi kroz ESIR upisan u registar, kako član 6, stav 2 i traži. Ono što radimo je sve oko njega. Porudžbinu povučemo iz Shopify ili WooCommerce prodavnice, provedemo je kroz fiskalizaciju i dokument koji tom trenutku pripada, predračun ili fiskalni račun, stigne kupcu na mejl bez tvog unosa. Istoj porudžbini zatim napravimo pošiljku za kurira i uparimo isplatu pouzeća. Fiskalni račun tako više nije ručni posao, koliko god porudžbina stiglo.

Kome ovo ne treba. Ako iz tabele u drugoj sekciji izlaziš kao „nije obveznik", jer prodaješ isključivo firmama ili ti je delatnost izuzeta uredbom, nemaš šta da fiskalizuješ. Ako imaš radnju sa pultom i redom kupaca, treba ti kasa, a to nije ovaj proizvod.

Za sve koji su iz tabele izašli kao obveznici: zakaži demo za svoj shop i gledaj kako porudžbina sama dobije račun, na primerima iz tvoje prodavnice.

Zakaži demo.